Dobitnici nagrada

Ričard Martin je poznat po svojoj izuzetnoj 43-godišnjoj karijeri u Službi za nacionalne parkove.

Richard je završio srednju školu Minnetonka 1956. godine. Postao je prva osoba u svojoj porodici koja je pohađala koledž i diplomirao 1962. godine sa diplomom iz šumarstva na Univerzitetu u Minesoti. Ričard je rekao da je naporan rad koji je uložio u svoje obrazovanje proistekao iz podrške koju je dobio od Minetonke: "Duboka poruka koju sam dobio bila je 'Uvek možeš bolje'," rekao je on.

Karijeru je započeo kao rendžer parka u Olimpijskom nacionalnom parku 1962. godine. Nakon toga, preselio se u Nacionalni park Mount Rainier, a zatim u Nacionalni park Yosemite kako bi bio rendžer okruga Valley, koji se smatra jednim od najizazovnijih poslova okružnog rendžera u sistemu nacionalnih parkova.

Kada je kraljica Elizabeta II otputovala u Yosemite 1976. godine, Richard je služio kao komandant incidenta za njenu posjetu. Richard i njegov tim bili su među prvima u Sjedinjenim Državama koji su koristili Incident Command System, sistem koji se nekada koristio prvenstveno za požare i potragu i spašavanje, a sada ga koriste Služba nacionalnih parkova i američka obalska straža.

Richard je zatim unaprijeđen u načelnika u Nacionalnom parku Wrangell St. Elias na Aljasci, gdje je radio informirajući ljude koji žive u parku i u blizini parka o sigurnosti i zaštiti različitih divljih životinja od lovaca.

"Ono što najviše volim je to što je ovo najluđe mesto na kojem sam ikada bio," rekao je Ričard govoreći o svom vremenu provedenom na Aljasci. "Cenim mogućnosti koje su mi pružili servis parka i ljudi u zemlji da mogu da je doživim."

Nakon toga, preselio se u Washington D.C. da radi kao šef Park Resource and Visitor Protection Park Ranger. "Otišao sam sa jednog od najdivljijih mesta, gde je najbliži restoran bio udaljen oko sat i po, dva sata vožnje do odseda u malom stanu u urbanom Vašingtonu, gde sam mogao da pešačim do više od 50 restorana," rekao je on.

Ne samo da je nova urbana sredina bila drugačija, već je i posao bio drugačiji. O prisustvu sastancima i kongresnim saslušanjima, Ričard je rekao: "Politika je bila šok za mene."
Nakon boravka u Washingtonu, Richard se preselio u Nacionalni park Dolina smrti gdje je radio sa indijanskom zajednicom Timbisha Shoshone kako bi postigao dogovor sa Službom parkova za obnovu domovine.

"Kada sam se prebacio iz Doline smrti da odem u Nacionalni park Sekvoja, Timbisha Šošon me je učinio počasnim članom plemena. Cijenim to."

Kada pogleda šta studenti Minnetonke rade danas, Ričard se nada budućnosti. "Što se tiče mladih koji dolaze iz srednje škole u Minnetonki, ne mogu biti optimističniji", rekao je.

Savet koji bi Ričard dao današnjim studentima je isti onaj koji je dobio od svojih mentora u Minetonki: "Uvek možeš bolje."