Jelena Zbiljić '20 ušla je u istoriju sa Minesota Aurorom. Tim je novi predprofesionalni ženski fudbalski tim u Minesoti i već je dobio ogromne pohvale i pažnju u prvih nekoliko aktivnih meseci. Sve do finalne prvenstvene utakmice, Aurora je napredovala tokom svoje inauguralne sezone neporažena, konstantno obarajući rekorde stadiona sa odzivom od preko šest hiljada. Dok je tek počinjala na predprofesionalnom terenu, Zbiljićeva je poznavala i volela fudbal skoro ceo život. 

"Iskreno, moje putovanje fudbalom počelo je kada sam imala tri godine. "Fudbal je u mojoj porodici već veoma, veoma dugo. Skoro svi u porodici su je igrali. Moj deda je osnovao klub u Bruklin centru u Minesoti, kada je prvi put došao u SAD iz Srbije, tako da sam odrastao voleći ga."

Zbiljić je igrao u fudbalskom timu Minnetonke sve četiri godine srednje škole, a učestvovao je i u nizu drugih fudbalskih programa. Igrala je za lokalni klub Tonka United do svoje druge godine, a kasnije je postala visoko selektivna ekipa Elite Clubs National League (ECNL) Minnesota Thunder Academy. Ova druga je ponudila konkurentnije okruženje i veći stepen izloženosti, pomažući da unapredi svoje ambicije profesionalnog igranja. 

"Ono što me je inspirisalo da se bavim fudbalom u profesionalnijem smislu definitivno je moja porodica - moj deda je osnovao klub, svi u mojoj porodici koji su igrali i samo imali tako veliki sistem podrške. 

Igranje sa Aurorom svakako je delovalo kao veliki iskorak na Žbiljićevom profesionalnom putu. Međutim, uprkos impresivnoj sezoni, nije uvek bilo glatko jedrenje za tim. 

"Rekao bih da je jedna od naših prvih prepreka bila u našoj prvoj utakmici. Vezali smo naš domaći otvarač protiv Green Baya. Niko zapravo nije znao šta da očekuje jer smo svi bili potpuno novi u timu i nismo se zaista poznavali", rekao je Zbiljić. Međutim, nešto što je nagrađujuće bilo je odlazak u Grin Bej na naše poslednje gostovanje i pobeda u obe utakmice. Bilo je zaista kul videti kako smo počeli sezonu u poređenju sa tim kako smo završili protiv iste ekipe." 

Smatrala je da je najbolji dio sezone napredovanje na prvenstvima i igranje neporaženo do finalne utakmice. Igrači Aurore, koji su u početku bili potpuni stranci jedni drugima, razvili su snažnu vezu tokom sezone. Njihova povezanost je nešto što Zbiljić neizmjerno cijeni, uz trajnu podršku zajednice. 

Odnosi koje je formirala sa svojim trenerima i saigračima u srednjoj školi bili su posebni na sličan način. Od igrača uz koje je odrasla do trenera Jeffa Hopkinsa — koji još uvijek prisustvuje njenim kolegijalnim i predprofesionalnim igrama — Zbiljić duboko njeguje ljude koje je upoznala na MHS-u.

"Mislim da mi je vrijeme provedeno u srednjoškolskom timu zaista pomoglo da rastem - ne samo kao igrač, već i kao osoba. Počeo sam sa 13 godina, svirajući od prve godine pa sve do završne godine. Osvojili smo državno prvenstvo u juniorskoj godini, a samo doživljavanje toga bilo je nadrealno i nešto što nikada neću zaboraviti", rekla je. 

Zbiljićeve omiljene uspomene iz vremena provedenog u srednjoj školi proširile su se i izvan nogometa. "Bio sam uključen u košarku dok sam odrastao i igrao sam brucošku godinu u timu 9. razreda." Zbiljić je uživala igrajući košarku i poželjela je da je mogla nastaviti i u tom sportu. 

Dodala je da su joj dva omiljena predavanja bila znanost i engleski. "Voljela sam svoje učiteljice gospođu Sommers i gospođu Lewis. Oboje su učinili kurseve zabavnim i zabavnim. Posebno mi se toliko dopala nauka - i to mi je zapravo pomoglo da shvatim da želim da studiram kineziologiju na koledžu.

Sada mlađa koja pohađa Univerzitet Ilinois u Čikagu, Zbiljićeva se nada da će nastaviti da igra preprofesionalno i nastavi studije kineziologije. Po završetku fakulteta, ona takođe ima za cilj da napreduje u oblasti profesionalnog fudbala. Ponudila je nekoliko saveta za trenutne studente MHS-a koji mogu biti ambiciozni profesionalni sportisti sa sličnim ciljevima i ambicijama. 

"Jedan savet koji bih zaista rekla svakom učeniku da sledi jeste da nikada ne prestane da juri svoje snove, čak i ako vam ljudi govore stvari kao što su: "Nisi dovoljno dobar" ili "To nije realno." Kao sportista, lako je odustati i prestati pokušavati kada se suočite sa preprekama ili nedaćama. Ali, ja bih samo rekao da nikada ne prestanete da verujete u sebe, jer su mogućnosti beskonačne."